Инфлација у зони евра и ефекат преноса на балканске економије — свеобухватна анализа за 2025.

Европска централна банка ушла је у 2025. годину са низом подешавања референтних каматних стопа које нису уродиле очекиваним ефектима. Tres errores consecutivos у процјени инфлацијских очекивања оставили су трагове не само на еврозони, него и на привредама које нису формалне чланице, а које su de facto или de jure еуризоване.

Зашто нас политика ЕЦБ тиче ако нисмо у еврозони?

Три економије Западног Балкана — Косово, Крна Гора и дјелимично Босна и Херцеговина — користе евро као законско средство плаћања без икакве monетарне суверенитете. То значи да не могу да паралелно водити сопствену монетарну политику. Када ЕЦБ подиже стопе, ефекат кредитне скупоће се аутоматски преноси кроз повезане банкарске системе.

Хрватска је 2023. постала пуноправна чланица еврозоне, повећавши директни интерфејс региона са ЕЦБ. Словенија је чланица од 2007. Јавни дуг Србије, иако је динарски дериват, у великом дијелу деноминиран је у еврима, тако да камата на нови дуг расте директно са ЕЦБ базном стопом.

„Монетарна политика ЕЦБ je за Западни Балкан онолико релевантна колико и фискална политика националних влада — само без представника у Управном савјету."

Ефекат преноса: механизми и временски хоризонти

Академска литература разликује директне и индиректне канале преноса монетарне политике. Директни канал је пут каматне стопе — стопа ЕЦБ → EURIBOR → банкарски spreads → стопе на кредите и депозите. Индиректни канали укључују девизни курс, цијене имовине и очекивања.

У случају Черне Горе, директни канал је фундаментален. Сва три велика кредитна производа — стамбени кредити, потрошачки кредити и корпоративно финансирање — вежу своје промјенљиве компоненте за 6М или 12М EURIBOR. Са EURIBOR-ом на 3,8% средином 2024, ефективне каматне стопе на новоодобрене стамбене кредите у ЦГ порасле су са просјека 3,1% (2021) на 5,4% (Q2 2024).

Инфлација у ЦГ: домаћа компонента наспрам увозне

Монтенегрина инфлација за 2024. достигла је пик од 6,8% у марту, а потом постепено пала на 3,1% у децембру. Ову динамику дијели са регионом, али са специфичностима. Услужна компонента инфлације (туризам, угоститељство, личне услуге) остала је упорно висока — 5,2% у децембру — јер мала отворена економија са слабом домаћом конкуренцијом у сектору услуга слабо реагује на монетарно стезање.

Поглед напријед: сценарији за 2025–2026.

Наш базни сценарио претпоставља постепено смањење ЕЦБ стопа на 2,5% до краја 2025, уз одговарајуће смањење EURIBOR-а. То би смањило кредитни притисак на домаћинства и МСП у ЦГ, али неће у потпуности елиминисати исправке цијена у сектору некретнина.

Ризични сценарио укључује поновни инфлацијски шок изазван геополитичким поремећајима у ланцу снабдијевања енергентима — нарочито природним гасом за СПН терминале у Хрватској и Словенији — који би приморао ЕЦБ на паузу у циклусу снижавања.

Закључне напомене

Западни Балкан нема луксуз монетарне независности. Зато je познавање механизама ЕЦБ не само академско питање, него практична потреба свакога ко управља кредитима, портфолиом или буџетом предузећа. Nexus ће наставити да прати ова кретања са мјесечном фреквенцијом у оквиру серијала „Монетарни пулс".