Глосар
Јасна и прецизна објашњења финансијских и економских термина намијењена широкој публици. Без непотребног жаргона — само суштина.
Власнички удјел у капиталу компаније. Носилац акције постаје дионичар и стиче право на дио добити (дивиденду) и право гласа на скупштини акционара. Акције се тргују на берзама и представљају основни инструмент тржишта капитала.
Поступно расподјељивање трошкова дуготрајне имовине током корисног вијека употребе. У рачуноводственом смислу, амортизација смањује књиговодствену вриједност средства, а у финансијским извештајима се третира као трошак без стварног новчаног одлива.
Повећање тржишне вриједности имовине, девизе или финансијског инструмента током времена. Насупрот депрецијацији. У контексту девизних курсева, апрецијација значи јачање валуте у односу на другу валуту или корпу валута.
Истовремена куповина и продаја исте или еквивалентне имовине на различитим тржиштима ради искоришћавања разлике у цијенама без ризика. У пракси, развојем алгоритамске трговине арбитражне прилике трају само дјелиће секунде.
Период продуженог раста цијена на финансијским тржиштима, обично дефинисан као пораст од 20% или више у односу на претходни минимум. Биковска тржишта обично прате период економске експанзије, ниске незапослености и раста корпоративних прихода.
Организовано тржиште на коме се тргује финансијским инструментима — акцијама, обвезницама, деривативима. Берзе обезбјеђују ликвидност, транспарентност цијена и регулаторни оквир за трговање. Тип: Montenegroberza, Београдска берза, NYSE, LSE.
Финансијски извештај који приказује имовину, обавезе и капитал компаније у одређеном тренутку. Темељни рачуноводствени принцип: Имовина = Обавезе + Капитал. Анализом биланса стања инвеститори процјењују финансијску стабилност предузећа.
Мјера волатилности одређеног хартије од вриједности у односу на цјелокупно тржиште. Бета = 1 значи да се хартија креће у складу са тржиштем. Бета > 1 указује на виши ризик и потенцијално виши принос; Бета < 1 указује на нижу волатилност.
Мјера колебљивости цијена финансијских инструмената током времена. Висока волатилност указује на значајне и брзе промјене цијена, а ниска волатилност на релативну стабилност. Волатилност је кључни параметар у вредновању опција (нпр. VIX индекс).
Широк назив за финансијске инструменте који представљају власнички удио или дужничке обавезе. Укључује акције, обвезнице, ваучере, фјучерсе и друге инструменте. Регулисани су националним и европским законодавством о тржиштима капитала.
Дио добити компаније расподијељен акционарима, обично у готовини или у виду нових акција. Висина дивиденде зависи о одлуци скупштине акционара. Принос на дивиденду (Dividend Yield) је важан показатељ за инвеститоре оријентисане на редован приход.
Стратегија управљања ризиком расподјелом инвестиција на различите класе имовине, секторе или географска подручја. Темељи се на принципу да се различити инструменти не крећу истовремено у истом смјеру, чиме се смањује укупни ризик портфолиа.
Опште смањење нивоа цијена роба и услуга у привреди. Иако звучи повољно за потрошаче, трајна дефлација може бити опасна јер смањује профите предузећа, успорава инвестиције и може довести до економске рецесије и раста незапослености.
Финансијски инструмент чија вриједност зависи од цијене основне имовине (нпр. акција, индекс, роба, валута). Главне врсте деривата: фјучерси, опције, свопови и форварди. Деривати се користе за хеџинг ризика или за шпекулативно трговање.
Врста инвестиционог фонда чије се јединице тргују на берзи попут акција. ETF обично прати одређени индекс (нпр. S&P 500), сектор или класу имовине. Познат по ниским трошковима, ликвидности и транспарентности. Популаран код пасивних инвеститора.
Зарада прије одбитка камата, пореза, амортизације некретнина и амортизације нематеријалне имовине (Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization). Користи се за процјену оперативне профитабилности компаније, независно од финансијске структуре.
Опште и трајно повећање нивоа цијена роба и услуга у привреди, мјерено индексом потрошачких цијена (CPI). Умјерена инфлација (2–3%) сматра се нормалном. Висока инфлација нагриза куповну моћ, повећава каматне стопе и ствара нестабилност.
Врста инвестиционог фонда осмишљена за праћење перформанси одређеног тржишног индекса (нпр. Eurostoxx 50, BELEX15). Карактерише га пасивно управљање, ниске накнаде и широка диверзификација. Доказано надмашује активно управљане фондове дугорочно.
Return on Investment — однос нето добитка и трошка инвестиције, изражен у процентима. ROI = (Добит − Трошак) / Трошак × 100. Основни показатељ ефикасности инвестиционих одлука у пословном и личном финансијском планирању.
Процес прве јавне продаје акција приватне компаније широкој инвеститорској јавности путем берзе. IPO омогућава компанији прикупљање капитала за раст, а оснивачима и раним инвеститорима могућност монетизације дјелова власничког удјела.
Цијена позајмљеног новца, изражена као проценат главнице по годишњем нивоу. Централне банке постављају референтне каматне стопе којима управљају монетарном политиком, инфлацијом и економским растом. Раст каматних стопа обично успорава позајмљивање и потрошњу.
Дигитална или виртуелна валута осигурана криптографским методама и функционисање на децентрализованим блокчејн мрежама. Најпознатије: Биткоин (BTC), Етеријум (ETH). Регулаторни статус варира по земљама — у ЕУ примјењује се MiCA регулатива.
Количина роба и услуга коју одређена количина новца може да купи. Инфлација смањује куповну моћ новца током времена, dok инвестирање у имовину са приносом изнад инфлације је начин очувања и повећања куповне моћи.
Процјена кредитне способности компаније или државе да уредно испуњава финансијске обавезе. Рејтинг агенције (S&P, Moody's, Fitch) оцјењују ризик путем скала (нпр. AAA – највиши, D – дефолт). Утиче на трошкове задуживања на тржиштима капитала.
Способност имовине да се брзо преведе у готовину без значајног губитка вриједности. Готовина је најликвиднија имовина, а некретнине и хедж фондови спадају у неликвидна средства. Тржишна ликвидност означава лакоћу трговања финансијским инструментима без утицаја на цијену.
Употреба позајмљеног капитала за повећање потенцијалног приноса инвестиције. Висок левериџ повећава и потенцијалне добитке и потенцијалне губитке. Мјери се однос укупне имовине и сопственог капитала. Претјерани левериџ је честа узрок финансијских криза.
Период пада цијена на финансијским тржиштима, обично дефинисан као пад од 20% или више у односу на претходни максимум. Праћен је пад инвеститорског повјерења, економском контракцијом и растом незапослености. Историјски, трају краће него биковска тржишта.
Скуп мјера централне банке којима управља понудом новца, каматним стопама и кредитним условима ради постизања циљева: стабилности цијена, пуне запослености и економског раста. Двије основне врсте: експанзивна (снижавање стопа) и рестриктивна (подизање стопа).
Дужнички финансијски инструмент којим издавалац (држава, компанија) позајмљује новац од инвеститора уз обавезу повраћаја главнице на датум досписућа и плаћања периодичних камата (купона). Обвезнице су генерално мање ризичне од акција, али нуде нижи дугорочни принос.
Дериватни инструмент који даје право, али не и обавезу, куповине (Call) или продаје (Put) одређене имовине по унапријед утврђеној цијени (strike price) до или на одређени датум. Опције се користе за хеџинг постојећих позиција или за спекулативно трговање са дефинисаним ризиком.
Збирка свих финансијских инструмената (акције, обвезнице, готовина, некретнине) које посједује инвеститор. Оптималан портфолио оствари максималан принос за дати ниво ризика. Савремена теорија портфолиа (Markowitz, 1952) темељи се на диверзификацији и корелацији имовине.
Зарада остварена од инвестиције, изражена као проценат улаганог капитала. Разликујемо принос на дивиденду (Dividend Yield), принос до досписућа обвезнице (YTM), укупни принос (Total Return) и реални принос (принос умањен за инфлацију).
Основни показатељ вредновања акција. Рачуна се дјељењем тржишне цијене акције са зарадом по акцији (EPS). Висок P/E може указивати на прецијењеност акције или очекивани раст. Поређење P/E-а са сектором и историјским просјеком даје бољи контекст за процјену.
Институционални инвеститор који акумулира уплате запослених и послодаваца те их улаже у циљу осигурања пензијских прихода. Пензијски фондови спадају међу највеће инвеститоре у свијету и значајно утичу на тржишта капитала. У ЦГ функционише систем PAYG и капитализовано пензијско штедљење.
Период значајног пада економске активности мјерен BDP-ом, традиционално дефинисан као два узастопна квартала негативног раста. Прати га пад запослености, потрошње и инвестиција. Централне банке реагују снижавањем каматних стопа и мјерама монетарног олакшавања.
Могућност да стварни принос инвестиције одступи од очекиваног — наниже или навише. Главне врсте финансијских ризика: тржишни, кредитни, ликвидносни, оперативни, валутни и геополитички. Основна финансијска аксиома: виши очекивани принос захтијева прихватање вишег ризика.
Употреба државних прихода (пореза) и расхода (јавне потрошње) за управљање економијом. Експанзивна фискална политика подразумијева повећање потрошње или смањење пореза, а контракциона обрнуто. Дјелује синергетски са монетарном политиком централне банке.
Стандардизован уговор о куповини или продаји одређеног финансијског инструмента или робе по унапријед утврђеној цијени на одређени датум у будућности. Тргује се на организованим берзама. Користе се за заштиту од промјена цијена (хеџинг) и за шпекулисање.
Нисте нашли термин? Предложите нам допуну речника.
Предложи термин